Da li vežbanje na prazan želudac može da pojača efekat sagorevanja masti? – B92

Vebanje na prazan eludac moglo bi pojaati koristi za zdravlje koje nose fizike aktivnosti, prema istraivanju o vezama vremena obroka i metabolikog zdravlja s vebanjem, prenosi Njujork tajms.


Izvor: Hina.hr etvrtak, 13.02.2020. | 21:48 -> 09:00

Foto: depositphotos/.shock

Foto: depositphotos/.shock

Biciklisti koji su okretali pedale na prazan eludac potroili su dvostruko vie masti u odnosu na one koji su pre sedanja na bicikl prvo popili energetski napitak poput ejka, pokazalo je britansko istraivanje.

Studija koja je obuhvatila mukarce koji ive uglavnom neaktivan ivot i umereno su vozili bicikl u okviru istraivanja pokazuje da efekat vebanja na vae zdravlje zavisi od toga da li jedete i kada.

Uopteno, svako vebanje poboljava vae zdravlje. Ali, nedavno istraivanje pokazuje da razliiti ljudi na sline vebe reaguju drugaije. ak i kad svi urade iste vebe, nekima to vie koristi ili izgube vie na teini ili uspostave veu kontrolu nad eerom u krvi.

Veina strunjaka veruje da naa genetika, ishrana, fizika sprema, temperament i drugi aspekti naih ivota deluju zajedno kako bi odredili kako nae telo reaguje na vebanje.

Ali neki naunici posumnjali su da vreme obroka takoe igra ulogu. Miiima izloenim naporu potrebno je gorivo uglavnom u obliku eera ili masti. Izvor tog goriva moe biti na poslednji obrok kad eeri i masti iz njega stignu u krvotok ili masno tkivo, odnosno eeri koje je nae telo ranije “uskladitilo”.

Uskladitene masnoe mogu biti problem ako takvog tkiva skupimo previe. Masni miii ne reaguju dobro na insulin koji usmerava eer iz krvi u miie. Kao rezultat toga, viak masnoa moe da doprinese rezistenciji insulina, povienom eeru u krvi i poveanom riziku za dijabetes tipa 2, kao i za druga metabolika stanja.

Naunici sa univerziteta “Bath” u Engleskoj prouili su moe li vreme obroka uticati na to koliko se masnog tkiva sagori tokom vebanja to bi moglo da objasni zato neki sagore vie masnog tkiva tokom vebanja, a neki manje.

Istraivanjem je bilo obuhvaeno 30 gojaznih mukaraca koji ive neaktivnim ivotom. Nakon to su analizirali njihovu fiziku spremu i osetljivost na insulin podelili su ih u tri grupe.

Prva je nastavila da ivi nepromenjenim sedelakim nainom ivota, druge dve poele su da vebaju pod kontrolom tri puta nedeljno vozei sobni bicikl umerenim tempom uz praenje sranog ritma i koliine masnoa i eera koje bi potroili.

Jedna grupa dva sata pre vebanja popila bi ejk, a druga placebo napitak slinog ukusa koji nije imao nimalo kalorija, odnosno ta je grupa “pedalila” na prazan eludac ne znajui to.

Nakon vebanja svaki ispitanik dobio bi suprotni napitak od onog pre vebanja. Program je trajao est nedelja.

Kao to je bilo za oekivati, kod grupe koja je nastavila da ivi pasivno, nita se nije promenilo, dok su druge dve grupe poboljale svoju fiziku spremu i smanjile obim struka, iako ih nije mnogo izgubilo na teini.

Utvreno je da su oni koji su vozili na prazan aludac potroili dvostruko vie masnih zaliha od onih koji su popili kalorini napitak pre vebanja. Svi su ispitanici potroili otprilike istu koliinu kalorija vebajui, ali kad nisu prvo jeli vie tih kalorija bilo je iz masnog tkiva.

Kod njih je uoeno i vee poboljanje u osetljivosti insulina.

Rezultati studije sugeriu da se vie moe “izvui” iz vebanja bez jaanja njegovog intenziteta ili trajanja ako to inite pre doruka, kae profesor Havijer Gonzales sa Univerziteta “Bath”, koji je objavio studiju iji su rezultati objavljeni u asopisu “Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright Zitub.com 2020