“Virus je sposoban da “preživi” dugo u čoveku i samim tim veći je rizik od prenošenja infekcije. Jedna stvar je najvažnija u borbi sa koronom!” – Alo!

AUTOR:

DATUM I VREME:
19.05.2020. 07:00 – 19.05.2020. 10:33

Većina naučnika u Evropi misli da će doći do drugog talasa novog koronavirusa, najverovatnije ponovo u drugoj polovini ove godine.

Beograd, šetnja, građani, kafići


Beograd, šetnja, građani, kafići, Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Korona virus mogao biti pogoršan sezonskim gripom ili potencijalnim epidemijama malih boginja.

U nedostatku vakcine, zemlje koje nisu toliko pogođene kao Velika Britanija, Italija ili Španija trebalo bi da pažljivo izračunaju rizike popuštanja mera zatvaranja i socijalne distance… 

Da li je lakoća s kojom Srbija živi, potpuno nonšalantno ponašanje i okupljanje na javnim mestima bez adekvatne zaštitne u ovom trenutku za brigu, kao i šta da očekujemo od leta i mogućeg naleta ponovnog virusa reći će nam Doktorka Marija Milić. 

Svetski stručnjaci, kao i domaći lekari, naveli su da je drugi talas koronavirusa moguć na jesen. Da li se zna koji će biti intezitet virusa, i na koji način se pripremiti za drugi talas pandemije?

– Sve zavisi od samih karakteristika virusa, osetljivosti populacije na virus (procenat populacije koja ima imunitet na virus), kao i od socio-demografskih, klimatskih i drugih faktora koji utiču na prosečan broja osoba koje inficirana osoba može zaraziti. Stoga se intenzitet virusa menja vremenom, a izvesno je da se smanjuje i očekujemo da će tako ostati, delom zbog jačanja kolektivnog imuniteta a delom i zbog ostalih faktora npr. klimatskih koji nam trenutno idu na ruku. Ukoliko dodje do drugog talasa pandemije protivepidemijske mere se neće suštinski menjati jer su dale dobre rezultate. Iskustva nakon borbe sa ovim virusom više od dva meseca imamo dovoljno i ovaj virus na jesen više neće biti nov.

– Rezervoar ovog virusa je čovek i ono što za sada znamo, ukoliko gledamo inkubacioni interval, je da je virus sposoban da “preživi” dugo u čoveku i samim tim veći je rizik od prenošenja infekcije. Takođe, ukoliko je veći broj osoba iz našeg okruženja osetljiv na virus, tačnije nije imao prethodni kontakt sa virusom i nema imunitet, veća je šansa da će se virus širiti. Meteorološki faktori kao što su temperatura, vlažnost vazduha, UV zračenje, brzina vetra utiču na stabilnost životne sredine i posledično na održivost virusa. Znači nije samo temperature ono sto ubija virus već je potrebno udruženo delovanje više meteoroloških faktora. Sa povećanjem temperature, uz povećanje vlažnosti vazduha, pojačano UV zračenje mogućnost prenošenja virusa će se smanjiti. Takođe, tokom sunčanih dana više boravimo na otvorenom gde je mogućnost prenošenja virusa manja, a sunčani dani utiču pozitivno na naš imuni sistem proizvodnjom vitamina D. Uprkos povoljnim klimatskim i drugim faktorima koji utiču na smanjenje intenziteta virusa, treba da budemo svesni da virus cirkuliše u našoj populaciji i da je stoga veoma važno da broja naših kontakata sa drugim ljudima svedemo na minimal a posledično i mogućnosti -prenošenja virusa i njegovo preživljavanje.

– Nezahvalno je o tome trenutno govoriti jer smo tek počeli sa ublažavanjem mera i sve zavisi od daljeg razvoja epidemiološke situacije koja se svakodnevno prati. Definitivno sa opadanjem broja novoobolelih, ljudi će se postepeno vraćati životu bez maski i bez staha od infekcije. Potrebno je naglasiti da nema mesta opuštanju i da ne smemo zaboraviti koliko je bitno održavati preporučenu fizičku distancu, nositi masku pri bliskom kontaktu sa drugom osobom i pridržavati se ostalih opštih mera prevencije sve dok virus cirkuliše u populaciji.

Na taj način štitimo sebe i druge ali i onemogućavamo da se virus širi i opstane. Samo zajedničkim snagama možemo uticati na suzbijanje epidemije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *